Rat u Ukrajini – 1675. dan. U ruskim napadima na Ukrajinu poginulo je najmanje devet ljudi, dok je više osoba povrijeđeno. Moskva i Kijev ponavljaju da je moguć nastavak pregovora, ali uz međusobno isključujuće preduslove. Turska je saopštila da pojačava napore za obnovu crnomorskog koridora za izvoz žitarica. Najvažnija dešavanja pratite na CdM-u.
Putin: Svi predlozi za mir i dalje su na stolu
Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je da su svi predlozi za postizanje mira u Ukrajini i dalje na stolu, ali da Moskva mora da procijeni šta je u njenom najboljem interesu, prenijele su ruske novinske agencije.
Prema njegovim riječima, Moskva je spremna da nastavi pregovore sa Kijevom nakon prošlonedjeljnih parlamentarnih izbora u Rusiji, ali je istakao da je Ukrajina pokušala da izvede napad na rusku prijestonicu i da je napala biračka mjesta.
Broj stradalih u Kijevu porastao na sedam, 46 povrijeđenih
Broj stradalih u napadu ruskih dronova na Kijev porastao je na sedam, dok je još 46 osoba povrijeđeno, objavio je gradonačelnik ukrajinske prijestonice Vitalij Kličko.
I Rusija i Zapad imaju problem sa narativom o Ukrajini koji nude svijetu
Ubjeđivanje je najdjelotvornije kada postoji ubjedljiva priča, ali poslije četiri i po godine rata punih razmjera, ni Moskva ni Zapad nijesu ponudili jasnu priču o tome zbog čega se ovaj sukob vodi niti kako bi mogao da se završi.
Publika reaguje na priče koje vode ka dostižnom raspletu. U velikom filmu ovog ljeta, Odisej se suočava sa bezbrojnim izazovima na putu kući na Itaku, ali znamo da mu je cilj da se ponovo sjedini sa Penelopom i Telemahom i da umije da barata lukom.
Priča se razvija u luk koji vodi ka njegovom konačnom trijumfu.
I Rusija i Zapad pokušavali su da ponude logičan narativ o završetku rata u Ukrajini, ali njihovim pričama nedostajali su jasno definisani ciljevi i sredstva za njihovo ostvarivanje, ukazuje Tomas Kent, konsultant za pitanja Rusije i informacioni rat i predavač na Univerzitetu Kolumbija, u analizi za CEPA.org.
Obje strane, dodaje, nijesu uspjele da precizno definišu šta žele niti da ubijede svijet da imaju sposobnost da to ostvare.
Nakon ruske invazije punih razmjera, zapadne zemlje obećale su da će Ukrajini pružiti „šta god bude potrebno“, a da pritom nikada nijesu definisale šta tačno podrazumijevaju pod „potrebnim“.
Administracija predsjednika SAD-a Džoa Bajdena nikada nije postavila cilj potpunog potiskivanja ruskih snaga sa svih teritorija zauzetih tokom invazije, a nijesu to učinili ni njeni evropski saveznici.
Tri mjeseca nakon početka invazije, Bajden je čak nagovijestio da bi Rusija mogla da zadrži dio teritorija koje je u početku zauzela. Rekao je da će SAD pomoći Ukrajini da se bori protiv „dalje“ agresije kako bi bila „u najjačoj mogućoj poziciji za pregovaračkim stolom“.
Pristup administracije predsjednika Donalda Trampa prema Ukrajini takođe nema dosljednu priču. Bijela kuća je čas obustavljala, čas obnavljala pomoć Kijevu, a istovremeno pokušavala da, naizmjenično, laska i prijeti i Vladimiru Putinu i predsjedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom.
Tramp je u novembru 2025. predstavio mirovni plan od 28 tačaka, ali je nekoliko dana kasnije rekao da to nije njegova „konačna ponuda“. Izjave predsjednika koje su uslijedile, kao i izjave njegovih izaslanika nakon pregovora iza zatvorenih vrata, nijesu razjasnile koliko je elemenata tog plana i dalje na stolu.
Evropske zemlje povećale su pomoć Ukrajini i nastavile da zahtijevaju potpuno povlačenje Rusije, ali nijesu bile spremne da angažuju sopstvene oružane snage u toj pomoći. Ne čini se da njihovu strategiju vodi neka konačna vizija o tome kako bi takvo povlačenje moglo da bude ostvareno.
Djeluje da je evropska strategija da Ukrajina ostane u borbi sve dok neka vrsta božanske intervencije – poput državnog udara u Moskvi – ne dovede rat do prihvatljivog završetka. Takav nedovoljno definisan pristup otežava održavanje entuzijazma i solidarnosti koji su Ukrajini potrebni od strane evropskog kontinenta.
Evropske zemlje takođe nijesu ponudile jasnu priču o tome kako planiraju da odgovore na sve učestalije slučajeve podmetanja požara, atentata i upada dronova iz Rusije na njihove suverene teritorije.
Nedostatak jasnog narativa ide naruku desničarskim strankama, koje optužuju vlade da beskrajno troše novac na Ukrajinu bez jasnog cilja, dok je istovremeno i sopstveno stanovništvo izloženo opasnosti.
Što se Kremlja tiče, uprkos pričama o ukrajinskim nacistima i navodnim planovima NATO-a protiv Rusije, njegov najjači narativ bio je da je Rusija nepobjediva i da Zapad, pomažući Kijevu, rizikuje izbijanje Trećeg svjetskog rata.
Međutim, stvarnost rata ozbiljno je narušila narativ Moskve o ruskoj nepobjedivosti, dok su Putinove česte prijetnje nuklearnim ratom širom svijeta izgubile dio svoje snage, naročito nakon što je Tramp oštro uzvratio da bi i SAD mogle da upotrijebe nuklearno oružje protiv Rusije.
Rusija je takođe nudila različite verzije onoga što želi u Ukrajini.
Kada je u februaru 2022. najavio invaziju punih razmjera, Putin je rekao da Rusija želi da „demilitarizuje i denacifikuje“ Ukrajinu, ali da nema namjeru da je okupira niti da „bilo kome bilo šta nameće silom“ – što je bio protivrečan skup ciljeva. Dva mjeseca kasnije nagovijestio je da je Rusija prvenstveno zainteresovana za Donbas, a zatim je Dmitrij Medvedev, zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Rusije, u julu 2024. rekao da cijela Ukrajina mora biti pripojena Rusiji.
U junu 2025. Putin je nagovijestio da je ishod kopnenog rata pitanje sudbine: „Postoji određena logika vojnih operacija i trupe se na kraju nađu na različitim teritorijama“, rekao je. Međutim, na samitu sa Trampom na Aljasci u avgustu 2025. rekao je da Ukrajina ima pravo na bezbjednost, čime je nagovijestio da prihvata da će ta država nastaviti da postoji.
Možda shvatajući da je njegov narativ u rasulu, Kremlj je prešao na šire priče o potrebi rješavanja „osnovnih uzroka“ rata, uključujući tvrdnje o vojnim kapacitetima NATO-a u Evropi. Međutim, ovaj narativ je naišao na slab odziv, uglavnom zato što gotovo niko na Zapadu ne vjeruje da NATO ima namjeru da napadne Rusiju.
Centralni narativ same Ukrajine o hrabroj demokratskoj državi koja se bori protiv totalitarnog agresora i dalje je snažan, iako su imidž zemlje narušili korupcija i politički sukobi.
Kijev i dalje ima ulogu države koja se bori protiv Rusije u ime svih Evropljana, ali je mijenjao stav o tome za šta se tačno bori, više zbog stvarnosti na ratištu i nedoumica saveznika nego zbog neodlučnosti same Ukrajine.
Reagujući na zabrinutost pojedinih članica NATO-a zbog mogućeg članstva Kijeva u Alijansi, Zelenski je počeo da se zalaže za bezbjednosne garancije van strukture NATO-a. Umjesto insistiranja na potpunom povlačenju Rusije iz Ukrajine, sugerisao je mogućnost kompromisa u vezi sa upravljanjem pojedinim djelovima Donbasa.
Ukrajina je bila veoma uspješna u taktičkom pripovijedanju, izvlačeći maksimum iz pojedinačnih činova herojstva i kampanja usmjerenih na konkretne, ostvarive ciljeve. Hrabru odbranu Zmijskog ostrva i prebacivanje kamiona sa dronovima duboko na teritoriju Rusije, na primjer, svijet je sa velikom pažnjom pratio.
Fokus Kijeva na otmicu ukrajinske djece takođe je doveo do podizanja optužnice protiv Putina pred Međunarodnim krivičnim sudom i pomogao da se izgradi široka podrška jednostavnom i lako razumljivom cilju – vraćanju djece njihovim roditeljima.
Međutim, upečatljivo je odsustvo djelotvornog narativa o ratu koji bi ponudile velike sile.
Rusija i Zapad svojim građanima sada uglavnom nude priču o ratu bez kraja. Zbog toga se obje strane sve teže bore da opravdaju sve veće žrtve i odricanja potrebna za nastavak priče koja nema očigledan završetak, zaključuje Kent.
Peskov: Ukidanje zabrane izvoza ruskog dizela zavisi i od sankcija
Ukidanje ruske zabrane izvoza dizela ne zavisi samo od pokrivanja potreba na domaćem tržištu, već i od ukidanja sankcija na uvoz ruskih energenata, kazao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Već krajem januara ruska vlada zabranila je trgovcima izvoz dizela, a sredinom jula zabranu je proširila i na proizvođače, istakavši da joj je prioritet snabdijevanje domaćeg tržišta u vrijeme žetve, uz smanjene kapacitete za preradu zbog ukrajinskih napada.
Naknadno je vlada dva puta produžila zabranu izvoza, posljednji put do kraja septembra ove godine.
Zabrana izvoza benzina važiće, pak, do kraja januara naredne godine.
U odluci o izvozu dizela vlada će uzeti u obzir snabdjevenost domaćeg tržišta i popunjenost rezervi, ali i druge faktore, rekao je Peskov.
Uz garantovanu bezbjednost plovidbe Crnim morem, portparol Kremlja istakao je da Rusija očekuje od drugih zemalja i ukidanje sankcija na uvoz ruskih energenata.
„Kako bi ruski dizel mogao biti isporučen na međunarodna tržišta, mora tamo pristizati bez ikakvih prepreka, odnosno bez ikakvih sankcija i ograničenja“, rekao je Peskov.
Rješenje zato mora biti sveobuhvatno, zaključio je portparol Kremlja.
Broj stradalih u Kijevu porastao na pet, 27 povrijeđenih
Broj stradalih u napadu ruskih dronova na Kijev porastao je na pet, dok je još 27 osoba povrijeđeno, objavio je gradonačelnik ukrajinske prijestonice Vitalij Kličko.
Kalas: Članice EU usaglasile paket pomoći Ukrajini vrijedan 6,6 milijardi eura
Države članice Evropske unije su se dogovorile o uslovima za oslobađanje 6,6 milijardi eura iz fondova Evropskog mirovnog fonda za vojnu pomoć Ukrajini, izjavila je šefica diplomatije EU Kaja Kalas.
Od toga, 900 miliona eura je za misiju vojne pomoći EU Ukrajini, a milijarda eura će finansirati novu zajedničku nabavku opreme, rekla je Kalas u objavi na X-u.
Dodala je da će preostalih 4,7 milijardi eura biti namijenjeno nadoknadi troškova državama članicama, od kojih su neke već rekle da će svoj dio usmjeriti Ukrajini.
Peskov: Nezakonite sankcije bivšoj direktorki RT u Francuskoj
Kremlj je osudio sankcije EU bivšoj direktorki RT u Francuskoj kao nezakonite i kršenje slobode štampe.
Zemlje EU su se u četvrtak složile da uvedu sankcije Kseniji Fedorovoj, bivšoj direktorki francuskog ogranka Raše tudej (Russia Today), rekavši da je bila umiješana u širenje proruskih narativa o ratu u Ukrajini.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov opisao je taj potez novinarima kao “progon predstavnika medija“.
Kako naglašava Rojters, zapadne grupe za ljudska prava optužuju samu Rusiju za kršenje slobode medija koje se intenziviralo nakon početka rata sa Ukrajinom.
Komitet za zaštitu novinara kaže da je 30 predstavnika medija trenutno zatvoreno u Rusiji. Kremlj kaže da je izvjesna cenzura neophodna u vrijeme sukoba.
Zelenski: SAD predložile održavanje sastanka sa Ukrajinom i Rusijom u UAE
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da su Sjedinjene Američke Države predložile da se pripremi trilateralni sastanak Ukrajine, SAD i Rusije na tehničkom nivou.
Zelenski je novinarima u Njujorku, gdje prisustvuje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, rekao da Kijev čeka predloge američke strane o datumu za održavanje sastanka, kao i da je Vašington predložio Ujedinjene Arapske Emirate kao mjesto njegovog održavanja, prenosi Ukrinform.
“Što se tiče trilateralnog sastanka, američka strana je predložila da se on pripremi i sastane u trilateralnom formatu na tehničkom nivou. Čekamo prijedloge SAD u vezi sa datumom. Što se tiče mjesta, Sjedinjene Države su predložile Emirate”, kazao je Zelenski.
On je ranije rekao da smatra da bi samit G20, koji će se u decembru održati u Majamiju, i na koji je pozvan i ruski predsjednik Vladimir Putin, mogao da postane platforma za produktivan trilateralni sastanak između Ukrajine, SAD i Rusije.
Zelenski je izrazio spremnost da dođe na samit G20 u Majamiju i sastane se sa Vladimirom Putinom, ako SAD pozovu ruskog lidera na samit.
Švedski i finski borbeni avioni presreli ruske vojne letjelice
Švedski i finski borbeni avioni podignuti su u četvrtak kako bi presreli i identifikovali ruske vojne letjelice u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Finskog zaliva, saopštilo je danas Ratno vazduhoplovstvo Finske.
U saopštenju se navodi da je misija sprovedena u okviru šire finsko-švedske saradnje na nadzoru i zaštiti vazdušnog prostora obje zemlje, prenosi Rojters.
Avioni dvije zemalja locirali su i identifikovali grupu ruskih letjelica, uključujući transportni avion i nekoliko lovaca, dodaje se u saopštenju.
Jedna osoba ubijena u udaru na Odesu
U ruskom napadu na Odesu poginula je jedna osoba, a još jedna muška osoba je hospitalizovana u umjereno teškom stanju, navele su lokalne vlasti.
Oštećene su privatne stambene zgrade, a u tom dijelu grada izbili su požari.
Moskva: Tokom noći pogođena ukrajinska postrojenja vojne industrije i logistički centri
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su moskovske snage izvele noćne napade dronova na objekte ukrajinske odbrambene industrije, logističke centre i plovila koja koriste ukrajinske oružane snage.
Kako se navodi, u napadima je pogođeno mjesto za montažu i skladištenje dronova u Kijevskoj oblasti, logistička čvorišta u Odeskoj oblasti i lučka infrastruktura u Reniju.
Takođe je navedeno da su ruske snage pogodile teretni brod koji je prevozio vojnu robu i robu dvostruke namjene u luku Odesa.
Dron pogodio soliter u centru Kijeva, poginuo tinejdžer
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko objavio je na društvenim mrežama da je dron pogodio soliter u Pečerskom okrugu, na nivou od sedmog do desetog sprata.
Vojna uprava ukrajinske prestonice istakla je da je pritom poginuo četrnaestogodišnji dječak i ranjeno još sedam osoba.
U Kijevu je prethodno bilo proglašeno upozorenje na opasnost od dronova.
U napadu ruskih bespilotnih letjelica na Kijev tokom noći jedna osoba je povrijeđena, a ostaci drona pali su na 25-spratnicu u Solomjanskom okrugu.
Lokalne vlasti: Dronovi oštetili rafineriju u Rostovskoj oblasti
Ruske jedinice protivvazdušne odbrane uništile su oko 50 dronova iznad Rostovske oblasti tokom noći, a napad dronom oštetio je rafineriju nafte u Novošahtinsku, primoravajući je da privremeno obustavi rad, rekao je lokalni načelnik Jurij Sljusar.
Nastavljeni međusobni napadi
Ruske snage napale su poljoprivredno preduzeće u selu Stara Gnilica u Harkovskoj oblasti, pri čemu je poginulo sedam osoba, a 12 je povrijeđeno, saopštili su lokalni zvaničnici.
U masovnom ruskom raketnom napadu na Kijev poginule su dvije osobe, a najmanje osam je povrijeđeno, dok su požari izbili u tri gradska okruga. U napadima na Dnjepropetrovsku oblast povrijeđene su tri osobe, a u Hersonskoj četiri.
Ukrajinski dronovi napali su skladište nafte u Rostovskoj oblasti Rusije. Načelnik regiona Jurij Sljusar saopštio je da je ruska protivvazdušna odbrana oborila dronove iznad Taganroga i još dva okruga, dok su u Kagaljnickom okrugu oštećene administrativne zgrade naftnog skladišta. Prema njegovim riječima, nije bilo povrijeđenih niti požara.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u Savjetu bezbjednosti UN da je Moskva spremna za pregovore sa Ukrajinom kako bi se postigao “održivi, pravedni mir”, ali da neće obustaviti vojne operacije radi početka pregovora. Lavrov je rekao da je Ukrajina mogla da ostane u granicama iz 1991. godine da se, kako je naveo, “Evropljani nisu upustili u prevaru”.
Istovremeno, Okružni sud u Puli odobrio je izručenje Ukrajinca Volodimira Žuravljova Njemačkoj, gdje je osumnjičen za sabotažu gasovoda “Sjeverni tok” i “Sjeverni tok 2”. Njegov advokat Nikola Katerinčuk ocijenio je odluku kao pristrasnu i političku i najavio žalbu.
Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da Ankara pojačava diplomatske napore za ponovno uspostavljanje crnomorskog koridora za izvoz žitarica i da je o tome razgovarao sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.
Zelenski je, sa druge strane, rekao da sporazum iz Enkoridža, kojim se Moskvi priznaje suverenitet nad ukrajinskim teritorijama, više nije predmet pregovora. Dodao je da, prema njegovoj ocjeni, situacija na frontu omogućava Kijevu da odbaci takve zahtjeve.
IUSTITIA.BG – Investigations 2009-2026 2026-09-25 22:09:35
Najnovije vesti, svetske vesti, vesti iz zemalja, najvažnije vesti, najnovije vesti, najvažnije, najnovije dana, Pravda, Petar Nizamov, Perje, Petar Nizamov- Perje, Pravda bg, iustitia.bg, iustitia, iusticia, usticia, istraga, Burgas, Bugarska, vesti, udarne vesti, vesti dana, vesti danas, vesti od danas, vesti iz Bugarske, Vesti iz Bugarske, blic vesti, glavne vesti, najvažnije, najkomentarisanije, najnovije vesti, Bojko Borisov, vesti, vreme, koronavirus, vesti, vesti, vreme, Fejsbuk, Jutjub, Fejsbuk, Instagram, današnje vesti, vesti u poslednjem trenutku, vesti danas, današnje vesti, vesti, bg vesti, vodeće vesti, vruće vesti, bg vesti, sajt sa vestima, sve vesti, vesti bg, vesti u poslednjem satu, najnovije, najnovije vesti bg, vesti od danas, vesti danas, vesti u poslednjem satu, najnovije vesti, danas, vesti bg, vesti, vesti 24 sata, vesti bg novini, svetske vesti, ptica bg, bivol bg, bivol, trud bg novini, najnovije vesti danas, novinite bg vesti, zdravo Bugarska, grb političke stranke, Deljan Peevski, skandalozno, Bugarska nacionalna televizija, slobodna Evropa, televizija, skandal, ekskluzivno, uživo, uživo tv odmah, tv, tv onlajn, tv program, bg, uživo sada, tv vesti, onlajn, uživo tv onlajn, sud, sud u Burgasu, okružni sud u Burgasu, sud u Burgasu, okružni sud u Burgasu, okružni sud u Burgasu, okružni sud u Burgasu, apelacioni sud u Burgasu, tužilac u Burgasu, tužilaštvo u Burgasu, okružno tužilaštvo u Burgasu, glavni tužilac, Ivan Gešev, tužilac Gešev, Cacarov, mvr Burgas, odmvr Burgas, odp Burgas, policija Burgas, okružna policija Burgas, tužilac Cacarov, sgs slučajevi, sud Varna, predsednik Vrhovnog suda pravde, sudske odluke u građanskim predmetima, odluke u predmetima, sud u Plovdivu, sudska odluka, odluke u predmetima, Varna sud, krivični, slučajevi, okružni, odluke okružnog suda, rad na sudu, predsednik Vrhovnog suda pravde, sudije Vrhovnog suda, sud u Sofiji, zamenici sudija, Plovdiv, sud u Plovdivu, sudije Plovdiv, Vrhovni sud, Inspektorat Vrhovnog suda pravde, Vrhovni sudski savet, Vrhovni sud, Vrhovni sudski savet, advokat, advokat u krivičnim slučajevima, advokat u građanskim slučajevima, advokat u bračnim slučajevima, advokat u upravnim slučajevima, krivično pravo, krivični postupak, građansko pravo, građanski postupak, upravno pravo, ustavno pravo, Најновије вести, светске вести, вести из земаља, најважније вести, најновије вести, најважније, најновије дана, Правда, Петар Низамов, Перје, Петар Низамов- Перје, Правда бг, iustitia.bg, iustitia, iusticia, usticia, истрага, Бургас, Бугарска, вести, ударне вести, вести дана, вести данас, вести од данас, вести из Бугарске, Вести из Бугарске, блиц вести, главне вести, најважније, најкоментарисаније, најновије вести, Бојко Борисов, вести, време, коронавирус, вести, вести, време, Фејсбук, Јутјуб, Фејсбук, Инстаграм, данашње вести, вести у последњем тренутку, вести данас, данашње вести, вести, бг вести, водеће вести, вруће вести, бг вести, сајт са вестима, све вести, вести бг, вести у последњем сату, најновије, најновије вести бг, вести од данас, вести данас, вести у последњем сату, најновије вести, данас, вести бг, вести, вести 24 сата, вести бг новини, светске вести, птица бг, бивол бг, бивол, труд бг новини, најновије вести данас, новините бг вести, здраво Бугарска, грб политичке странке, Дељан Пеевски, скандалозно, Бугарска национална телевизија, слободна Европа, телевизија, скандал, ексклузивно, уживо, уживо тв одмах, тв, тв онлајн, тв програм, бг, уживо сада, тв вести, онлајн, уживо тв онлајн, суд, суд у Бургасу, окружни суд у Бургасу, суд у Бургасу, окружни суд у Бургасу, окружни суд у Бургасу, окружни суд у Бургасу, апелациони суд у Бургасу, тужилац у Бургасу, тужилаштво у Бургасу, окружно тужилаштво у Бургасу, главни тужилац, Иван Гешев, тужилац Гешев, Цацаров, мвр Бургас, одмвр Бургас, одп Бургас, полиција Бургас, окружна полиција Бургас, тужилац Цацаров, сгс случајеви, суд Варна, председник Врховног суда правде, судске одлуке у грађанским предметима, одлуке у предметима, суд у Пловдиву, судска одлука, одлуке у предметима, Варна суд, кривични, случајеви, окружни, одлуке окружног суда, рад на суду, председник Врховног суда правде, судије Врховног суда, суд у Софији, заменици судија, Plovdiv, суд у Plovdivu, судије Plovdiv, Врховни суд, Инспекторат Врховног суда правде, Врховни судски савет, Врховни суд, Врховни судски савет, адвокат, адвокат у кривичним случајевима, адвокат у грађанским случајевима, адвокат у брачним случајевима, адвокат у управним случајевима, кривично право, кривични поступак, грађанско право, грађански поступак, управно право, уставно право
