Kada je Den Džekson 2022. godine preuzeo vođstvo jedinice za nerešena ubistva policije u Ostinu u Teksasu, šef ga je pozvao na hitan sastanak.
„Prvog dana na poslu, supervizor me je pozvao u kancelariju i zatvorio vrata. Mislio sam da sam već u nevolji iz nekog razloga“, rekao je Džekson.
Džekson nije bio u nevolji, ali je dobio jasan zadatak: da reši slučaj ubistva četiri tinejdžerke u prodavnici jogurta, zločin koji je pre više od tri decenije potresao zajednicu i šokirao stanovnike Teksasa.
„Znao sam u tom trenutku… težinu slučaja, koliko je veliki bio u tom trenutku, da će biti sa mnom do kraja života čak i ako ga rešim“, rekao je Džekson u ekskluzivnom intervjuu za CNN.
Foto: Tanjug/AP
Njegova potraga za pravdom bila je toliko neumoljiva da ga ni ranjavanje na dužnosti nije sprečilo u radu, što je prikazano i u HBO-ovom dokumentarcu „Ubistva u prodavnici jogurta“ (The Yogurt Shop Murders).
Tri godine kasnije, zahvaljujući naprednoj DNK tehnologiji, balistici i upornosti, Džeksonova upornost od sastanka sa šefom konačno se isplatila i slučaj je konačno rešen, piše CNN.
U ponedeljak je kao počinilac identifikovan Robert Judžin Brašers, osumnjičeni serijski ubica povezan s više smrti i silovanja širom SAD-a, koji je preminuo 1999. godine.
„100% sam siguran da je ovo Robert Judžin Brašers“, izjavio je Džekson.
Ovime su ujedno oslobođena sumnje četvorica tinejdžera prvobitno optužena za zločin, od kojih su dvojica bila i osuđena na temelju priznanja koja su kasnije povukli.
„Ogromna težina dokaza ukazuje na krivicu jednog čoveka i na nevinost četvorice“, rekao je okružni tužilac okruga Trevis, Hoze Garza, na konferenciji za novinare u ponedeljak, napominjući da je istraga policije Ostina o ubistvima i dalje u toku.
Džekson je odrastao nedaleko od Ostina i sećao se slučaja iz detinjstva.
„Bio sam osam ili devet meseci mlađi od Ejmi, najmlađa od četiri žrtve. Sećam se kada se sve to desilo, odrastao sam sa tim“, rekao je Džekson.
Ubistva su se dogodila nekoliko nedelja pre Božića 1991. godine. Eliza Tomas (17) i Dženifer Harbison (17) radile su u prodavnici „I Can’t Believe It’s Yogurt“ kada su im se pridružile Dženiferina 15-godišnja sestra Sara i njena 13-godišnja prijateljica Ejmi Ajers.
Nepoznati muškarac ušao je u prodavnicu, vezao devojke njihovom odećom i svaku upucao u glavu. Kod tri žrtve pronađeni su dokazi seksualnog napada, ali gotovo svi fizički dokazi uništeni su jer je zgrada nakon zločina zapaljena. Policija je imala malo tragova, a DNK forenzika tek je bila u povojima.
Tek 2008. godine iz briseva je razvijen nepoznati muški Y-STR DNK profil, ali nauka tada nije bila u potpunosti razvijena i nije dala nikakve odgovore. Profil je ponovno testiran 2018. s naprednijom tehnologijom, ali i dalje bez rezultata. Kada je Džekson preuzeo slučaj, znao je da mora da čeka dalji napredak nauke. U avgustu 2023. godine, Džekson je ranjen na dužnosti, ali čim mu je stanje dopustilo, vratio se radu na slučaju.
Foto: Tanjug/AP
Krajem juna ove godine, Džekson je odlučio da ponovo testira čauru metka kalibra .380 pronađenu na mestu zločina. Iako su žrtve ubijene metkom kalibra .22, Ejmi je jedina bila upucana i iz oružja kalibra .380.
Čaura je poslata u Nacionalnu integrisanu balističku informacijsku mrežu (NIBIN). U roku od nekoliko sati, 2. jula, stigao je poziv.
„Sedim na plaži. On kaže: ‘Imaš li piće u ruci?’ Ja sam rekao: ‘Imam piće u ruci.’ On je rekao: ‘Dobro… Trebaće ti.’ I kaže: ‘Imamo pogodak'“, prisetio se Džekson.
Čaura je imala iste oznake kao i oružje korišćeno u nerešenom ubistvu u Kentakiju 1998. godine. U avgustu, nakon što je Džekson proširio potragu za sličnim Y-STR DNK profilima, laboratorija u Južnoj Karolini potvrdila je podudaranje s DNK iz rešenog slučaja ubistva i silovanja iz 1990. godine. Džekson je pretražio taj slučaj onlajn i pronašao ime – Robert Brašers.
U kasnijem telefonskom razgovoru sa detektivom u Južnoj Karolini, Džekson je bio zapanjen kada je čuo za jednu posebnu sličnost između svog slučaja i njihovog.
„Rekao je: ‘Hej, da te pitam nešto. Da li je vezao žrtve njihovom odećom?’ I tada mi se kosa na glavi digla“, rekao je Džekson. „Pomislio sam, na pravom smo putu, i rekao sam: ‘Da, to je uradio i u mom slučaju'“.
U tom trenutku, Džekson je saznao da je Brašers (40) izvršio samoubistvo 1999. godine tokom policijskog obračuna.
Godinama nakon njegove smrti, istražitelji su putem DNK analize i balistike utvrdili da je Brašers odgovoran za više zločina tokom 1990-ih – od pucnjave do seksualnih napada i ubistava – u Tenesiju, Misuriju i Južnoj Karolini. Među ubijenima su bile žena u Južnoj Karolini 1990. godine i majka i njena dvanaestogodišnja ćerka u Misuriju 1998. godine, saopštile su vlasti.
Lažna čitulja i pravo venčanje
Brašersova kriminalna istorija seže najmanje do 1985. godine, kada je pokušao da ubije ženu na Floridi.
„Napao je ženu kada je pokušao da je seksualno napadne, a ona je to odbila. Na kraju ju je upucao četiri puta – četiri puta – i nekako je preživela“, rekao je Džekson.
Brašers je u tom slučaju osuđen na 12 godina zatvora, a uslovna sloboda mu je odobrena četiri godine kasnije, prema Džeksonu.
Jedan od razloga zašto nikada nije uhvaćen za mnoge svoje zločine je taj što je radio na tome da nadmudri sistem koristeći mnoga lažna imena i pseudonime, rekao je Džekson.
„Koristio je kombinacije imena članova porodice. Koristio je ime svog brata, datum rođenja. U jednom trenutku je objavio i čitulju za sebe“, rekao je on.
Nekrolog se nije pokazao previše efikasnim, rekao je Džekson, jer je ubrzo kasnije naveden kao kum u istim novinama.
Na kraju, Džekson je saznao ime mogućeg osumnjičenog korišćenjem genetske genealogije koja je urađena u Južnoj Karolini 2018. godine. U to vreme, DNK prikupljena u slučaju ubistva u Južnoj Karolini 1990. godine identifikovala je Brašersa kao osumnjičenog. Sudija je potom naredio da se Brašersovo telo ekshumira u Arkanzasu kako bi se iz uzorka kostiju izvukla njegova DNK i potvrdilo to podudaranje.
Džekson je osećao da ima svog čoveka, ali je morao da zna zašto je Brašers bio u Teksasu i gde je otišao nakon ubistava u prodavnici jogurta.
Džekson je proverio Brašersovu prošlost i otkrio da ga je 48 sati nakon ubistava u Ostinu zaustavila granična patrola na granici između Teksasa i Novog Meksika. Vozio je ukradeni automobil i nosio je oružje kalibra .380, rekao je Džekson. Tim istim modelom je ubijena Ejmi. Balistička analiza potvrdila je da je to isto oružje korišteno u Ostinu, kasnije u Kentakiju te na kraju prilikom njegovog samoubistva.
Prošlog meseca, Džekson je odlučio da je pravo vreme da direktno uporedi nepoznatu mušku DNK pronađenu ispod Ejminih noktiju.
Džekson je 15. septembra poslao na testiranje uzorke DNK pronađene ispod njenih noktiju, znajući da će se materijal potrošiti. Rezultat je bio podudaranje s Brašersovim DNK profilom.
S obzirom na ukupnost istražnih nalaza, Džekson podstiče svoje kolege širom zemlje da pogledaju svoja nerešena ubistva i uporede ovaj slučaj sa svojim, jer je moguće da postoji još žrtava.
Foto: Tanjug/AP
Šon Ajers, brat ubijene Ejmi, i njegova supruga Endži godinama su pratili slučaj. Šon je imao 19 godina. Pohvalili su Džeksonovu predanost.
„Osim što je dobar detektiv, on je i dobra osoba… Tu počinje“, rekao je Šon. Vest o rešenju slučaja primili su dok su bili na konjičkom takmičenju, što je za njih imalo posebnu simboliku jer je Ejmi obožavala konje.
Na konferenciji za novinare, Ejmin otac Bob uručio je detektivu Džeksonu značku s natpisom „Nećemo zaboraviti“, koju su porodice izradile nakon ubistava.
Dokazano je da se Ejmi borila protiv napadača, što je na kraju i dovelo do rešenja slučaja.
Foto: Tanjug/AP
„Sada imamo dokaz. Poslednje što je učinila na ovoj zemlji bila je borba“, rekao je njen brat.
Na pitanje šta bi poručio Ejmi, detektiv Džekson je zastao na trenutak.
„Žao mi je što je bilo potrebno 34 godine da se ovo sazna za tebe i tvoje roditelje, ali svaka ti čast, devojko, što si ga izgrebala do bola. To je sjajno što si uradila jer nas je to dovelo do ovoga gde smo danas“, poručio je detektiv.
(Telegraf.rs)
