Veštačka inteligencija je za kratko vreme postala alat bez kog mnogi više ne mogu da zamisle radni dan. Piše mejlove, sažima dokumenta, predlaže rešenja, pomaže u učenju, programiranju, pisanju i planiranju, a ono što je nekada trajalo satima danas može da bude gotovo za nekoliko minuta.
Ipak, sve veći broj istraživanja upozorava da ta ušteda vremena možda ima cenu koju tek počinjemo ozbiljno da razumemo. Problem, tvrde naučnici, nije u tome što AI koristimo, već u tome što mu sve češće prepuštamo upravo one mentalne zadatke koji održavaju mozak aktivnim – pamćenje, zaključivanje, povezivanje informacija i kritičko razmišljanje.
Drugim rečima, veštačka inteligencija može da nam pomogne da radimo brže, ali ako je koristimo bez razmišljanja, lako može da nas nauči da sve manje mislimo sami.
Foto: Telegraf/AI ilustracija/Grok
Mozak jača ono što koristimo
Mozak funkcioniše po jednostavnom principu: ono što redovno vežbamo postaje jače, a ono što zanemarujemo vremenom slabi.
Kada sami pokušavamo da napišemo tekst, rešimo problem ili donesemo zaključak, aktiviramo niz mentalnih procesa – prisećamo se, upoređujemo, biramo reči, proveravamo logiku i povezujemo informacije.
Kada isti taj posao prepustimo algoritmu, dobijamo brže rešenje, ali naš mozak preskače deo napora koji bi ga inače održavao u formi.
Upravo taj fenomen naučnici sve češće nazivaju kognitivnim rasterećenjem. Tehnologija preuzima mentalni teret, a čovek se polako navikava da ne mora sam da pamti, razmišlja i proverava.
Šta je pokazala studija o ChatGPT-u
Jedno od najzapaženijih istraživanja na ovu temu sprovedeno je u MIT Media Labu, gde je tim koji je predvodila Natalija Kosmina ispitivao kako korišćenje velikih jezičkih modela utiče na mozak tokom pisanja eseja.
Učesnici su bili podeljeni u grupe – jedni su pisali uz pomoć ChatGPT-a, drugi su koristili internet pretragu, dok je treća grupa radila potpuno samostalno. Tokom zadatka praćena je moždana aktivnost učesnika pomoću EEG uređaja.
Rezultati su pokazali da su najjaču moždanu povezanost imali oni koji su pisali bez digitalnih alata, dok je grupa koja je koristila ChatGPT imala slabije obrasce aktivnosti u mrežama povezanim sa pažnjom, pamćenjem i izvršnim funkcijama. Autori studije opisali su ovaj efekat kao mogući oblik „kognitivnog duga“, odnosno posledicu oslanjanja na AI u zadacima koji inače traže aktivno razmišljanje.
Posebno zabrinjavajući deo istraživanja bio je to što su se korisnici ChatGPT-a teže prisećali sadržaja tekstova koje su upravo napisali i imali slabiji osećaj autorstva nad svojim radom. Drugim rečima, tekst je postojao, ali veza između osobe i onoga što je napisano bila je slabija.
Naučnici ipak upozoravaju da ne treba paničiti
Važno je naglasiti da se ova studija ne sme tumačiti kao dokaz da AI „uništava mozak“. Istraživanje je izazvalo veliku pažnju, ali i raspravu u naučnoj zajednici, jer je rađeno na relativno malom uzorku i još se razmatra kako njegove rezultate treba tumačiti u širem kontekstu. Časopis Nature je posebno upozorio da se iz ovakvog eksperimenta ne smeju izvlačiti preterani zaključci.
Međutim, i uz oprez, poruka istraživača je jasna: AI može da bude koristan alat, ali nije svejedno da li ga koristimo kao pomoćnika ili kao zamenu za sopstveno razmišljanje.
Problem se već vidi i u medicini
Sličan problem uočen je i van učionica i kancelarija.
Studija objavljena u časopisu The Lancet Gastroenterology & Hepatology analizirala je rad iskusnih endoskopista u Poljskoj nakon uvođenja AI sistema za pomoć pri kolonoskopiji. Kada su lekari kasnije radili preglede bez pomoći veštačke inteligencije, stopa otkrivanja adenoma pala je sa 28,4 na 22,4 odsto.
To ne znači da je AI u medicini loš. Naprotiv, takvi sistemi mogu biti od velike pomoći. Ali istraživači upozoravaju da postoji rizik da stručnjaci, ako se previše oslone na tehnologiju, vremenom oslabe sopstvene veštine.
U medicini je to posebno ozbiljno pitanje, jer i mali pad u sposobnosti uočavanja važnih promena može imati velike posledice po pacijente.
Sve manje proveravamo ono što nam AI servira
Do sličnih zaključaka došli su i istraživači Microsoft Researcha i Univerziteta Karnegi Melon, koji su analizirali kako generativna AI utiče na kritičko razmišljanje kod zaposlenih koji je redovno koriste u poslu.
Njihovo istraživanje pokazalo je da nivo kritičkog razmišljanja zavisi od toga koliko korisnik veruje sebi, a koliko veštačkoj inteligenciji. Što je veće poverenje u AI, to je manja potreba korisnika da proverava, preispituje i samostalno razrađuje dobijeni odgovor.
To je suština problema: AI može da deluje uverljivo čak i kada greši.
Ako čovek prestane da proverava, upoređuje i razmišlja, alat koji je trebalo da mu pomogne lako postaje zamena za sopstveni sud.
Google efekat dobio je opasniju verziju
Ovo nije prvi put da tehnologija menja način na koji koristimo mozak.
Godinama se govori o takozvanom „Google efektu“ – pojavi da ljudi slabije pamte informacije kada znaju da ih lako mogu pronaći na internetu. Slično se dogodilo i sa navigacijom: mnogi više ne pamte rute niti razvijaju prostornu orijentaciju jer se stalno oslanjaju na GPS.
AI je, međutim, otišao korak dalje.
On ne samo da nam pronalazi informacije, već ih tumači, prepričava, povezuje i predstavlja kao gotov zaključak.
Zato je rizik veći: ne prestajemo samo da pamtimo, već možemo prestati i da sami prolazimo kroz proces razmišljanja.
Škole i fakulteti već menjaju pravila
Zbog toga sve više profesora menja način rada.
Seminarski radovi, eseji i domaći zadaci sve se teže ocenjuju na tradicionalan način, jer je postalo gotovo nemoguće znati koliko je u njima zaista rada studenta, a koliko mašinski generisanog teksta.
Zato se deo kompleksnih zadataka vraća u učionice, pod nadzor profesora, gde se više vrednuje proces razmišljanja nego samo finalni rezultat.
Drugim rečima, obrazovanje se polako vraća na ono što je AI najteže da zameni – razgovor, argumentaciju, usmeno objašnjavanje i sposobnost da učenik pokaže kako je došao do zaključka.
AI nije neprijatelj, ali ne sme da postane štaka
Najvažnije pitanje nije da li treba koristiti veštačku inteligenciju. Treba.
Ona može biti izuzetno koristan alat ako pomaže da ubrzamo rutinske zadatke, proverimo ideje, organizujemo informacije ili dobijemo početni okvir za rad.
Problem nastaje kada AI postane prva i poslednja stanica razmišljanja.
Ako mu prepustimo svaki tekst, svaku odluku i svako zaključivanje, naš mozak se polako navikava da ne mora da uloži napor.
Zato stručnjaci sve češće savetuju jednostavno pravilo: prvo pokušajte sami, pa tek onda koristite AI.
Napišite nacrt pre nego što tražite pomoć.
Razmislite o problemu pre nego što pitate algoritam.
Proverite odgovor pre nego što ga prihvatite.
Veštačka inteligencija može da bude odličan pomoćnik, ali opasna zamena za sopstveni um. Jer ono što nam danas štedi sate rada, sutra bi moglo da nas košta sposobnosti da mislimo samostalno.
(Ona.rs)
AI štedi vreme, ali može da uspava mozak: Naučnici otkrivaju šta se dešava kada previše verujemo algoritmima 2026 IUSTITIA.BG – Investigations 2009-2026 2026-07-04 23:23:00 Najnovije vesti, svetske vesti, vesti iz zemalja, najvažnije vesti, najnovije vesti, najvažnije, najnovije dana, Pravda, Petar Nizamov, Perje, Petar Nizamov- Perje, Pravda bg, iustitia.bg, iustitia, iusticia, usticia, istraga, Burgas, Bugarska, vesti, udarne vesti, vesti dana, vesti danas, vesti od danas, vesti iz Bugarske, Vesti iz Bugarske, blic vesti, glavne vesti, najvažnije, najkomentarisanije, najnovije vesti, Bojko Borisov, vesti, vreme, koronavirus, vesti, vesti, vreme, Fejsbuk, Jutjub, Fejsbuk, Instagram, današnje vesti, vesti u poslednjem trenutku, vesti danas, današnje vesti, vesti, bg vesti, vodeće vesti, vruće vesti, bg vesti, sajt sa vestima, sve vesti, vesti bg, vesti u poslednjem satu, najnovije, najnovije vesti bg, vesti od danas, vesti danas, vesti u poslednjem satu, najnovije vesti, danas, vesti bg, vesti, vesti 24 sata, vesti bg novini, svetske vesti, ptica bg, bivol bg, bivol, trud bg novini, najnovije vesti danas, novinite bg vesti, zdravo Bugarska, grb političke stranke, Deljan Peevski, skandalozno, Bugarska nacionalna televizija, slobodna Evropa, televizija, skandal, ekskluzivno, uživo, uživo tv odmah, tv, tv onlajn, tv program, bg, uživo sada, tv vesti, onlajn, uživo tv onlajn, sud, sud u Burgasu, okružni sud u Burgasu, sud u Burgasu, okružni sud u Burgasu, okružni sud u Burgasu, okružni sud u Burgasu, apelacioni sud u Burgasu, tužilac u Burgasu, tužilaštvo u Burgasu, okružno tužilaštvo u Burgasu, glavni tužilac, Ivan Gešev, tužilac Gešev, Cacarov, mvr Burgas, odmvr Burgas, odp Burgas, policija Burgas, okružna policija Burgas, tužilac Cacarov, sgs slučajevi, sud Varna, predsednik Vrhovnog suda pravde, sudske odluke u građanskim predmetima, odluke u predmetima, sud u Plovdivu, sudska odluka, odluke u predmetima, Varna sud, krivični, slučajevi, okružni, odluke okružnog suda, rad na sudu, predsednik Vrhovnog suda pravde, sudije Vrhovnog suda, sud u Sofiji, zamenici sudija, Plovdiv, sud u Plovdivu, sudije Plovdiv, Vrhovni sud, Inspektorat Vrhovnog suda pravde, Vrhovni sudski savet, Vrhovni sud, Vrhovni sudski savet, advokat, advokat u krivičnim slučajevima, advokat u građanskim slučajevima, advokat u bračnim slučajevima, advokat u upravnim slučajevima, krivično pravo, krivični postupak, građansko pravo, građanski postupak, upravno pravo, ustavno pravo, Најновије вести, светске вести, вести из земаља, најважније вести, најновије вести, најважније, најновије дана, Правда, Петар Низамов, Перје, Петар Низамов- Перје, Правда бг, iustitia.bg, iustitia, iusticia, usticia, истрага, Бургас, Бугарска, вести, ударне вести, вести дана, вести данас, вести од данас, вести из Бугарске, Вести из Бугарске, блиц вести, главне вести, најважније, најкоментарисаније, најновије вести, Бојко Борисов, вести, време, коронавирус, вести, вести, време, Фејсбук, Јутјуб, Фејсбук, Инстаграм, данашње вести, вести у последњем тренутку, вести данас, данашње вести, вести, бг вести, водеће вести, вруће вести, бг вести, сајт са вестима, све вести, вести бг, вести у последњем сату, најновије, најновије вести бг, вести од данас, вести данас, вести у последњем сату, најновије вести, данас, вести бг, вести, вести 24 сата, вести бг новини, светске вести, птица бг, бивол бг, бивол, труд бг новини, најновије вести данас, новините бг вести, здраво Бугарска, грб политичке странке, Дељан Пеевски, скандалозно, Бугарска национална телевизија, слободна Европа, телевизија, скандал, ексклузивно, уживо, уживо тв одмах, тв, тв онлајн, тв програм, бг, уживо сада, тв вести, онлајн, уживо тв онлајн, суд, суд у Бургасу, окружни суд у Бургасу, суд у Бургасу, окружни суд у Бургасу, окружни суд у Бургасу, окружни суд у Бургасу, апелациони суд у Бургасу, тужилац у Бургасу, тужилаштво у Бургасу, окружно тужилаштво у Бургасу, главни тужилац, Иван Гешев, тужилац Гешев, Цацаров, мвр Бургас, одмвр Бургас, одп Бургас, полиција Бургас, окружна полиција Бургас, тужилац Цацаров, сгс случајеви, суд Варна, председник Врховног суда правде, судске одлуке у грађанским предметима, одлуке у предметима, суд у Пловдиву, судска одлука, одлуке у предметима, Варна суд, кривични, случајеви, окружни, одлуке окружног суда, рад на суду, председник Врховног суда правде, судије Врховног суда, суд у Софији, заменици судија, Plovdiv, суд у Plovdivu, судије Plovdiv, Врховни суд, Инспекторат Врховног суда правде, Врховни судски савет, Врховни суд, Врховни судски савет, адвокат, адвокат у кривичним случајевима, адвокат у грађанским случајевима, адвокат у брачним случајевима, адвокат у управним случајевима, кривично право, кривични поступак, грађанско право, грађански поступак, управно право, уставно право,
